„… Naziv ovih vetrenjača potiče od imena grčkog boga Eola. Od sredine 19. veka, eolke se koriste na farmama, za pokretanje pumpi koje crpe podzemne vode. One imaju rep i okreću se kao vetrokaz, prateći promenu pravca strujanja vazduha… Točak je otkriven u Mesopotamiji, 3500. g. p. n. e., a korišćen je u razne svrhe. Upotrebljavan je i za navodnjavanje polja. Najstariji ostaci vodenica potiču iz 1. v. p. n. e. Reč je o rimskim vodenicama, koje su služile za mlevenje žitarica, ali korišćene su i za pokretanje mašina za drobljenje tkanine od koje se pravio papir… Savremeni automobili rade na motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Prvi takav motor proradio je 1860. godine…Godine 1000. p. n. e. Mesopotamci dobijaju staklo duvanjem u šuplje slamke. Osim toga, promenili su i sastav smese: od tada upotrebljavaju kvarc (kremen) i veoma čist pesak, i mešaju ga sa krečom i različitim metalima. Tako su mogli da zagreju smesu na više od 1.500 °C – ovako dobijeno staklo, bilo je potpuno prozirno, a duvači su pravili predmete raznih oblika…“